Thursday, 1 December 2016

Макс Шелер: Степени душевног живота


Осим што су жива бића предмети вањског посматрања она су и самостојна, самокретна, самообликовна, самоограничавајућа просторно-временски, што је психички прафеномен живота или својеврстан унутрашњи Битак. Шелер ће у вези с тим разматрати цјелокупну изградњу биопсихичког свијета, тј. степене настајања Душевног Битка код човјека. 

Чулни порив је најнижи степен психичког и одскочна даска човјеку да се вине у сфере духовног. Ту још нису разлучени чулност и нагон, који су увијек усмјерени ка нечем циљно или специфично. А има и оно пуко ,,ка томе“ као што су беспредметно весеље и трпљење. Такође ,,чувствени је порив већ оштро одијељен од центара и поља снаге, који су подлога транссвјесним сликама, које називамо анорганским тјелесима; њима се не може ни у ком смислу приписати Душевни Битак.“ Биљке припадају том Душевном степену и због њихове спорости ми имамо утисак непостојања унутрашњег стања, али под временским повећалом тај утисак се и губи, рећи ће Шелер, који чулност и свијест не сматра најосновнијим саставним дијеловима психичком те, биљкама неоспорава Душевност. Биљка урањајући у свој медиј ка доље и горе, према земљи и према небу, има већ Душевни порив. Биљка реагује, нпр. на свјетлосне зраке. Биљка нема праве способности учења, и нема чула. Што је код животиње НАГОН код биљке је ПОРИВ за растом и размножавањем, код Шелера. Посматрајући биљке он закључује ,,да,живот битно није воља за моћ, него да је порив ка размножавању и смрти прапорив свег живота.“ Биљка је због тог и везана за мјесто, за разлику од животиње која је на вишем степену Душевних моћи. Биљка не посједује ни најмању рефлексију потребну да се покрену унутрашња стања, ни најмањи отпор првим покретима у околини, али је она зато непревазиђен хемичар, који врло успјешно претвара неорганско у органско. Тек ћемо код животиња, каже Шелер, пронаћи сљедбеништво и опонашање. Биљка углавном цијела реагује на подражаје јер нема централни нерви систем. Биљка јесте приступачна али ју је теже објаснити неким систематским приступом. Код биљака је због тог незнатнија и индивидуација. Међутим ,,биљка у већој мјери него животиња гарантује за јединство живота у метафизичком смислу.“ Чувствени порив се налази чак и код човјека, који ,,обухвата све бивствене степене постојања уопште“. Богато су рашчлањени људски нагони и афекти. Другост стварности нам долази путем психичких представа и путем посредног мишљења као закључивања. Биљност која је вегетативни систем постоји у некој мјери и у човјеку, с тим у вези је и ритмика спавања и будности. Толико у вези екстатичног чулног порива. 

Други Душевни бивствени облик је ИНСТИНКТ као специфичан начин држања живог бића. ,,Драгоцјено је у појму држања баш то да је он психо-физички индиферентан појам“ као израз увијек двоструко тумачен: физиолошки и психолошки уједно, а не једно подредити другом. Инстинктивне радње су веома значајне за одржање живота врсте као такве, и не спадају у врсту дресуре нити у употребу разума, а нису ни дио индивидуе. Постоји укоченост и пластичност у смислу оваквих реаговања. То је држање назависно од броја покушаја које је биће до тад урадило. 

Трећи психички или Душевни облик је АСОЦИЈАТИВНО ПАМЋЕЊЕ, навици примјерено и интелигентно држање. Овдје имају утицаја вјежбе, стицање навика, дресура и слично. Ову психичку моћ Шелер не приписује свим органским бићима. Темељ памћења је и условни рефлекс, како га је називао руски научник Павлов. ,,Цијело асоцијативно сјећање стоји под детерминишућом снагом нагона, потреба и оних задатака које ови сами (или присила дресуре) себи постављају.“ Интелектуално мијешање је свеприсутно у асоцијативном памћењу те ово није чисто. С тим у вези је и настанак традиције. Али и појава многих ужитака, који нису тек изворни, како мисле хедонисти, критикује Шелер.   

ИНТЕЛИГЕНТНО држање би био и коректив претходној Душевној моћи, а на мјесту четврте. То је иргански везана практична интелигенција, смисаоно примјерено и паметно понашање или дјеловање. Оно што у овом промашује јесте ,,лудо понашање“ па луд може бити само интелигентан. Ова Душевна моћ може бити и у служби још виших, Духовних циљева, издижући човјека над препредености и лукавости. Пређемп ли на психичку страну онда је интелигенција изненадно искрсао увид у стање ствари. За разлику од асоцијативног ова ситуација се мора схватити, нпр. однос дијелова у околини. Колико су неке животиње дотакле овај степен душевних моћи то је још под знаком питања, напоменуће и Шелер. Али имају животиње које су још и ближе човјеку него што је то интелигенција, нпр. пријатељство, даривање, помирење, итд.

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

No comments:

Post a Comment