Tuesday, 6 December 2016

Хајдегер и Шелер - страх и стријепња (тјескоба)


,,Страховање је пред неким“. Страховање пред је увијек неко страховање за, али има и ТЈЕСКОБА (СТРИЈЕПЊА) која није страшљивост већ темељно чувствовање што доводи Ту-Битак пред његову највластитију баченост, открива неугодност свакодневно присног Битка-у-свијету. Многи други философи, пјесници и мудраци управо на овом мјесту видјеће ЉУБАВ. Хајдегерова анализа каже да се два феномена: страх и тјескоба, на неки начин поклапају. ,,У тјескоби докучена безначајност свијета открива ништавност онога у чему је могуће бриговати ... Тјескоба зебе за голи Ту-Битак. Она води натраг према чистом Да-Јест“ Мада неугода њен коначан циљ или њено јављање не морамо узети као нешто лоше. ,,У стријепњи кажемо неко се осјећа нелагодно ... Стријепња открива Ништа ... Стријепња нас оставља да висимо зато што изазива измицање бивствујућег у цјелини ... Стријепња нам одузима моћ говора.“ Ово ће критиковати други философи па, као што рекосмо, на мјесту стријепње и философски антрополог Макс Шелер поставља Љубав и Ерос, то никако не може бити означено као бјекство, као што је код Хајдегера. Да се Личност сама пред собом скрива или не скрива кад је нема да се потом тражи у времену, сложиће се Шелер, али то предавање себи јест у Љубави, што није случај за Хајдегера. Личност актуира своје диспозиције и тражи мјеру свог само-остварења, у предавању тако себи је и самореализација. ,,Јединство теоретског и практике почива у Љубави, НЕ у бризи, која је стално повијање личности,“ потврдиће Шелер.

,,Разумљење никад не лебди у ваздуху, него је увијек чувствујуће“ које је темељено на некој бачености. ,,Расположење“ је оно које се обраћа властитом и одвраћа се од њега, оно које се овремењује у феноменима страха и тјескобе, за Хајдегера. У тјескоби ми кажемо да је некоме нелагодно. Тјескоба нам одузима ријеч, и осјећамо у овоме присутност Ништа које желимо прикрити неким говорењем.

Бојазан пред тјескобом зна и те како омести у смислу непрепознавања бити догађања. Жртвена је срчаност. Посљедњи Бог је оно посљедње које ,,измиче сваком рачуну и зато мора моћи поднијети терет најгласнијег и најчешћег погрешног тумачења.“  Чак и смрт слабо разумијемо у њеној крајности па ,,како да онда будемо већ дорасли ријетком мигу посљедњег Бога? Улазимо у вријеме-простор одлуке о бијегу и надоласку богова.“

Умјесто стријепње (тјескобе) Љубав ће понудити Шелер.

Летиндор (www.letindor.blogspot.com)

No comments:

Post a Comment