Tuesday, 6 December 2016

Хајдегер - Крај философије


(према тексту Хајдегера: Крај философије и задатак мишљења)

Два питања поставља Хајдегер: Како је и уколико философија у садашњем раздобљу довршена? Који задатак остаје мишљењу на крају философије? 

Философију Хајдегер представља као метафизику јер се бави бићем у Цјелини: Бићем свијета, човјека и Бога те њихову саприпадност у Битку. Од почетака философије Битак се показује као темељ бића, Битак као оно што јест како јест. Тај темељ је присутност сама. И управо метафизичко мишљење бићу истражује темељ. Појам краја философије није мишљен онако како се мисли неки кра у смислу пропадања и немоћи, већ се мисли као ,,довршење метафизике.“ То није ни стање највеће савршености философије већ је ,,мјесто, оно у чему се цјелина њезине повијести сабире на своју крајњу могућност. Крај као довршење значи то сабирање ... Метафизика је платонизам.“ Једна од назнака краја је и то да философија прелази у поједине емпиријске дисциплине, сад самосталне, попут: психологије, социологије, антропологије, појава кибернетике, итд.  Управља се информацијама. Техника управља. Изучавања региона бића сад преузимају ове различите науке, све рођене из философије. И који је сад задатак остао пред мишљењем? - додатно је питање. Као ,,да философија није била дорасла ствари мишљења и зато је постала повијешћу пуког пропадања.“ Мишљење је постајало слабијим од философије. Отуд позив ,,к ствари самој“, од Хегелове Логике до Хусерлова напада натуралистичку психологију која закрчује приступ феноменима, као и историзам у философији. Зато, по Хусерлу, подстицај за истраживања треба почети, не од философија, већ од ствари и проблема. А за Хусерла, као и за Хегела то је субјективитет свијести. Примат је методе и захтијевани апсолутни субјективитет у којем се темељи објективитет свих објеката. Трансцендентална редукција је метода свих наука, по Хусерлу, та метода је и ,,сама ствар“, а не тек кључ или нешто извана. У отвореном и слободном, које је пролаз спекулативном мишљењу, почива јасноћа, чистина (дие Лицхтунг)  и јавља се сијање. Та чистина јесте лакоћа, слободан простор. ,,О чистини, међутим, философија не зна ништа ... И оно одсутно не може као такво бити, осим ако не пребива у оном слободноме чистине ... скривености Летхе припада А-Летхеиа“ Нескривеност је алетхеиа као савршено округла, на којој су почетак и крај посвуда исти, к'о мјесто мирна срца тишине, суприпадање Битка и мишљења, као присутности и разабирања. Алетхеиа није смртна, она омогућује Истину у својој чистини, као нескривеност мишљења. Хајдегер трага за трезвенијим мишљењем од рација и кибернетике, каже: ,,Свима нама треба још одгоја за мишљење и прије тога управо знање и томе.“ То значи и ово, аристотеловски речено, знати за шта треба тражити доказ, а за шта не. 

Летиндор (www.letindor.blogspot.com)

No comments:

Post a Comment