Thursday, 1 December 2016

Fuko Mišel - kao branilac društva


Jedan je od onih koji će za sopstveni univerzitet reći da mu uloga nije samo obrazovna. Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984) francuski filosof, poznat po kritikama društvenih ustanova svih vrsta, a najviše psihijatrije, medicine i kaznenog sistema (Nadzirati i kažnjavati), takođe i po idejama ,,Istorije seksualnosti” koju ne završava. Njegove opšte teorije koje se tiču moći kao i odnosa znanja i moći, kao i ideje o govoru u odnosu na istoriju zapadne misli su široko primjenjivane i raspravljane. Često je dovođen u vezu sa strukturalizmom, i postmodernom. Fuko je isticao svoju udaljenost od strukturalista, jer on nije usvojio formalistički pristup umjetnosti, a nije prihvatao ni svrstavanje u postmodernizam, naglašavajući da bi radije raspravljao o definiciji „modernosti“. Za početak ide na jezuitski univerzitet ,,Sveti Stanislav“. Uz filosofsku diplomu dobija i diplomu psihologa. I sam je posjećivao neuropsihijatra, patio od akutne depresije i slično. Život ga nije mnogo mazio. Pristupa komunističkoj partiji, ali je brzo i napušta, tu nije bio aktivan. Išao je i u Iran da se bori za ljudska prava tokom revolucije i promjene vlasti. Živio je u homoseksualnoj vezi, a kasnije, u San Francisku aktivno učestvuje u homoseksualnoj kulturi. Umire u Parizu s 1984. od nemile bolesti.  Neposredno pred smrt uništava većinu svojih rukopisa i testamentom zabranjuje dalja objavljivanja.

Profesor je koji svoja popodnevna predavanja na prestižnom Collège de France premješta u jutarnji termin da bi smanjio broj slušalaca, ali bezuspješno. I hodnici su bili puni, i druge prostorije ozvučene.  Žestoki je kritičar akademizma u filosofiji, politički slab prema lijevim idejama nakratko je popustio modi i ušao u Komunističku partiju Francuske. I malo je ko razumio njegovu genealošku metodu na koju ga je nadahnula Ničeova filosofija, iako Niče govori o nekoj drugačijoj, genealogiji morala. Fuko hoće postići da marginalizovane socijalne grupe mogu dobiti priliku za teorijsko izjašnjenje makar u suprotnosti s vladajućim strukturama moći. Tom metodom on nastoji dokazati da svaki pojam ima svoju istoričnost, tj. da postoji istorija i tamo gde mislimo da je nema pa i ne postoji univerzalna istina o nekom pojmu. Trebalo je razjasniti ovu problematiku istorijskog znanja. Mi živimo u kulturi zasnovanoj na binarnim opozicijama, kaže, pri čemu je jedan pojam podređen drugom tako i u odnosu ,,prisustvo – odsustvo”, prisustvo je favorizovano. 

Istraživao je Fuko između antičkog sopstva i modernog subjekta, s veoma dobrim početkom uz njegovu ,, Hermeneutiku subjekta”. 

Loše ekonomsko u društvu nije toliko izazvano prirodnom katastrofom koliko nepravednom ekonomskom raspodjelom, to jest, u ovoj jagmi bogati neće da daju novac siromašnim, već ih, kako bi rekao Mišel Fuko, puštaju da umru. 

Fuko piše: ,,U Francuskoj su izvjesni budalasti komentatori istrajavali da me etiketiraju kao strukturalistu. Nisam uspio da doprem do njihovih sitnih mozgova to da nisam koristio nijedan metod, koncept ili ključni pojam koji karakterišu strukturalnu analizu".

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

No comments:

Post a Comment