Thursday, 1 December 2016

Maks Шeлeр - Коријен и темељи свијета


И Шелер пита какав је то положај човјека у Битку, он покреће на нови начин то бивствено питање кроз философску антропологију, и између два свјетска рата. У осврту на насљеђе он види три идејна или мисаона круга који се сукобљавају: жидовско-хришћански, грчко-антички и круг модерне природне науке. У овом смислу, рећи ће Шелер, ми имамо философску, теолошку и природно-научну философску антропологију, које не маре једна за другу. Многе науке много више прикривају него што освјетљавају проблем суштине човјека. Но, сва три круга мишљења су озбиљно уздрмана и у то вријеме и ,,зато сам предузео да на најширој основи дам један нови покушај философске антропологије.“ Шелеру је споран Дарвин, а појам ,,човјек“ двоструко је подмукао, као поглед на човјека који је у врху животињског свијета, дакле, истом и припада. Али, заборављамо или то често гурамо у страну да је човјек настао по слици Бога, макар шта то за почетак и значило. Ово, наравно, враћа нас тај један корак уназад ка теологији. ,,Јасно је да овај други (садашњи) појам човјек мора имати потпуно други смисао, посве друго поријекло него први  (теолошки),“ каже Шелер у свом чувеном дјелу ,,Положај човјека у космосу“.

Љубав или духовност, ту нема никакве разлике ако се посматра ствар философски. А наука сама као да много не говори о ономе Прије. Мислилац овог у Прапочелном помаже се и теолошки. Одакле треба уочити Љубав и није потпуно јасно, науке редукују биолошки, социјално, медицински, итд. но, Шелер призна и велико благо насљеђено од појединачних наука што доводи сад до новог облика самосвијести код човјека и новог назора о себи. Већ након дуго времена Љубав је значајно дошла на ред, и поред других, са Максом Шелером, овим њемачким философом и антропологом. Он гледа феноменолошки. Љубав је за њега примарна моћ и духовно чувство уткано у прапочелну структуру свијета, до у Битак. То је више од субјективизма и волунтаризма новог свијета. Дуализам је нагона и немоћи Духа у поретку љубави (ордо аморис) код Шелера. Пут ка Љубави води ка Богу или божанском квалитету. Та Љубав не може бити слијепа, ни тако корисна како је сматра модерни човјек. Нови човјек је човјек ресентимента, немоћник те ниже сфере Битка. У оном што је љубљено човјек модеран не тражи Оно Битно већ тежи се вољи за моћ. Философи се питају и то какав је однос љубави, спознаје и воље. Поред осталог Љубав има улоге и у спознаји људској за Шелера, јер и спознаја је напуштање себе и претходних стања, као и Љубав. 

Мала критика Хајдегера: Битно је у вези с Битком да претежне приговоре Хајдегер даје у вези са кривим и мнијењима, три основна: 

1. да се Ништа направило предметом; 
2. да је тјескоба душевно осјећање кукавних које кочи вољу за чином; и  
3. да се иде против логике. 

Није Љубав покретачка снага повратка себи ил' суштини код Хајдегера, неки ће му и то замјерити, нпр. његов земљак Шелер, који види управо Личност на мјесту Бића са властитом Суштином, не, никакве поноре, стријепњу или бригу на томе путу. ,,Личност као средиште суштине и средиште чинова лебди над својом повијешћу, а ипак се само у њој и помоћу ње може експлицирати и обликовати и остварити.“ Збуњује или иритира и то многе мислиоце што Хајдегер у самом почелу бићевности или остварењем човјека пред ничим види опет Ништа. Ипак, и поред свег, Шелер ће похвалити највишом оцјеном Хајдегерово дјело ,,Битак и вријеме“. 

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

No comments:

Post a Comment