Thursday, 5 October 2017

Vladimir Megre - Anastasija (Zvoneći kedri Rusije)


- Zar ti nije dosadno da ovde živiš sama, Anastasija? Sama, bez televizora i telefona?
- Kakve si ti primitivne stvari naveo! Sve je to imao čovek od samoga početka, samo u mnogo savršenijem vidu. To imam i ja.
- I televizor i telefon?
- Ma, šta je to televizor? Aparat, uz čiju pomoću skoro zakržljaloj ljudskoj uobrazilji pružaju neko obaveštenje, ređajući slike i sadržaje. Mogu uz pomoć svoje mašte da naslikam bilo koje sadržaje, bilo koje slike, da stvorim najneverovatnije okolnosti; a da uz to sama u njima uzmem učešće, utičući na sadržaj. Uh, nerazumljivo sam se, zacelo, izrazila. Zar ne?
- A telefon?
- Čovek može da razgovara sa drugim čovekom bez pomoći telefona.
Za to su nužne samo volja, želja dvoje ljudi i istančana uobrazilja.
Predlagao sam joj da otputuje u Moskvu i nastupi na televiziji.
- Zamisli, Anastasija, sa tvojom lepotom bi mogla da budeš foto-model, manekenka na svetskom nivou.
Tad sam shvatio da joj ništa zemaljsko nije strano i da joj, kao i svakoj ženi, prija da bude lepotica. Anastasija se nasmejala.
- Baš, baš najlepša, zar ne? - upitala je i kao dete počela da se glupira, i hoda po poljani, kao da je manekenka na podijumu. Postalo mi je smešno kako imitira manekenku preplićući nogama pri hodu, pokazujući zamišljenu svečanu garderobu. Počeo sam da aplaudiram i sam sam, uključivši se u igru, objavio:
- A sada, uvažena publiko, pažnja! Pred vama će se pojaviti ni od koga prevaziđena, sjajna gimnastičarka, neuporediva lepotica, Anastasija!
Ova najava ju je još više razveselila. Istrčala je na sredinu poljane i napravila neverovatan salto, prvo napred, zatim nazad, na stranu, desno, levo, zatim je jako visoko poskočila. Jednom rukom se uhvativši za granu drveta, zaljuljavši se dvaput, prebacila je svoje telo na drugo drvo. Iznova napravivši salto, počela je koketno da se klanja pod mojim aplauzom. Zatim je pobegla s poljane i sakrila se iza gustog žbuna. Osmehujući se, Anastasija je izvirivala odatle, kao iza kulisa, s nestrpljenjem očekujući sledeću najavu. Prisetio sam se video kasete, sa zapisima najlepših pesama, u izvođenju popularnih pevača. Ponekad sam je uveče gledao u svojoj vikendici. Setivši se te kasete, mada ne razmišljajući o tome da li bi Anastasija makar nešto od toga mogla da izvede, najavio sam:
- Uvažena publiko, sada će pred vama nastupiti najbolji solisti savremene estrade, pevajući svoje najbolje pesme. Izvolite! 
O, kako sam pogrešio ne poverovavši u njene talente! Nadalje se desilo nešto... što je i zamisliti bilo apsolutno nemoguće. Anastasija je, jedva napravivši iskorak iza svojih improvizovanih kulisa, zapevala glasom Ale Pugačove. Ne, ona nije pravila parodiju na veliku pevačicu, nije imitirala njen glas, već je odista pevala, lako prenoseći ne samo glas, melodiju, već i osećanja. Ipak, najneočekivanije nije bilo to. Anastasija je pravila akcente na pojedinim rečima, dodajući nešto svoje, donoseći pesmi dodatne poteze, i pesma Ale Pugačove, za čije se izvođenje čini da ga je nemoguće prevazići, izazvala je celu gamu dodatnih osećanja, izrazitije osvetljavajući likove. Na primer, u celosti veličanstveno izvedenoj pesmi:

Živeo je nekad umetnik jedan,
Kućicu je imao i slike,
Ali je glumicu voleo
Onu, koja je volela cveće.
Prodade tada on svoj dom,
Prodade slike i platna
I za sav novac kupi
Celo more cvetova -

Anastasija je stavila akcent na reč »platna«. Ona je iznenađeno i uplašeno kriknula tu reč. Upravo platno - najdragocenije za slikara, bez kog je nemoguće stvarati, a on daje to najdragocenije, radi svoje voljene. Potom je kod reči: »u daljine ju je voz odneo« - predstavila slikara, zaljubljenog čoveka, dok posmatra odlazeći voz, koji je odnosio zanavek njegovu ljubljenu. Prikazala je njegov bol, očajanje i izgubljenost. Potresen svime viđenim i onim što sam čuo, nisam počeo da aplaudiram na kraju pesme. Anastasija je, poklonivši se, očekivala aplauz, i ne čuvši ga, započe novu pesmu sa još većim zalaganjem. Ona je po tačnom redosledu izvela sve moje najdraže pesme, snimljene za mene na video kaseti. I svaka pesma, koju nisam samo jednom čuo, bila je u njenom izvođenju mnogo impresivnija i sadržajnija. Posle izvođenja i poslednje pesme, i ne čuvši aplauze, Anastasija krete ka svojim »kulisama«. Preneražen, još neko vreme sam sedeo ćutke, pod izuzetnim utiskom. Zatim sam skočio, počeo da aplaudiram i vičem:
- Bravo, Anastasija! Bis! Bravo! Izvedite sve izvođače na scenu!
Anastasija je obazrivo izašla i poklonila se. Sve vreme sam vikao:
- Bis! Bravo! – udarao sam nogama i tapšao.
I ona se razveselila. Zatapšala je rukama i uzviknula: - Bis - to znači još?
- Da, još! I još!... Savršeno si to izvela, Anastasija! Bolje nego oni sami! Bolje čak i od zvezda naših!
Zanemeh i pažljivo pogledah Anastasiju. Pomislio sam kako je svestrana njena Duša, kad je uspela da unese u već, reklo bi se, idealno izvođenje pesama, tako mnogo novog, savršenog i blistavog. Ona je, takođe zanemevši, ćutke i upitno gledala u mene. Tad je upitah:
- Anastasija, imaš li ti svoju pesmu? Da li bi mogla da izvedeš nešto svoje, što nisam ranije čuo?
- Mogla bih, ali u mojoj pesmi nema reči. Da li će ti se to dopasti?
- Otpevaj, molim te, svoju pesmu.
- Dobro.
I ona je zapevala svoju čudesnu pesmu. Anastasija je isprva kriknula, kao tek rođeno dete. Potom je njen glas zazvučao tiho, nežno, milujuće. Stajala je pod drvetom, pritisnuvši ruke na grudi, naklonivši glavu kao da uspavljuje, milujući svojim glasom, mališana. Nešto nežno mu je govorio njen glas. Od tog tihog glasa, zadivljujuće čistog, uokolo je sve iznenada zamrlo: i ptice, i zrikanje u travi. Zatim, kao da se obradovala probuđenom iz sna detetu. U njenom glasu se osetilo likovanje. Neverovatno visoki po tonalitetu zvuci, lebdeli su u vazduhu, te uzletali u visine beskraja. Glas Anastasijin je čas molio nekoga, čas ulazio u borbu, te nanovo milujući dete, darivao radost svemu okolnom. Osećaj beskrajne radosti ulio se u mene. Kada je završila svoju pesmu, razdragano sam uzviknuo:
- A sada, uvažene dame, gospodo i drugovi, jedinstvena, neponovljiva tačka, jedinstvene u svetu, ukrotiteljke! Najveštija, najsmelija, čarobna, kadra da ukroti ma kog grabljivca. Gledajte i tresite se! Anastasija je vrisnula od zadovoljstva, poskočila, zatapšala ritmično, nešto viknula i zazviždala. Na poljani je započelo nešto nezamislivo. Prvo se pojavila vučica. Iskočila je iz žbunja i zaustavila se na ivici poljane, s nerazumevanjem se obazirući. Po drveću na kraju poljane, preskačući sa grane na granu, jurile su veverice. Nisko su kružila dva orla, u žbunju su se micale nekakve životinjice i razlegao se tresak polomljenih grana. Razmičući ih i gnječeći, na poljanu je istrčao ogromni medved i zaustavio se kao ukopan blizu Anastasije ... Nadalje se naša igra sastojala u razmatranju mogućnosti: gde bi Anastasija mogla da nađe posao u našem svetu, i kako da prevlada postojeće uslovnosti. Ali, lake varijante nismo nalazili, pošto Anastasija nije imala ni dokumente o obrazovanju, ni prijavu, a u priče o njenoj genezi samo na osnovu sposobnosti, makar i neobičnih, niko neće poverovati. Prešavši na ozbiljan ton, Anastasija reče:
- Ja bih, svakako, još jednom volela da boravim u nekom od gradova, možda Moskvi, da bih se uverila koliko sam tačna u oblikovanju nekih okolnosti iz vašeg života. Meni, na primer, nije sasvim jasno, na koji način uspevaju tamne sile da zaglupljuju žene do te mere, da one, same to i ne naslućujući, privlače muškarce lepotama svoga tela, čime im ne daju mogućnost da učine pravi izbor, blizak Duši. A same posle i pate zbog toga, što porodicu istinsku stvoriti ne mogu, zato što ... pomislih: »Najneverovatnije od svega viđenog i onog što sam čuo jeste - njena moć da govori o našem životu, tačno i do najsitnijih pojedinosti ga poznajući«. 
Anastasija je održala reč i legla pored mene. Osetio sam kako miris njenog tela prevazilazi sve mirise. Bio je prijatniji od najprefinjenijih parfema koje sam ponekad osećao na ženama. Ali, sada ni pomisli nije bilo da je osvojim. Posle onog pokušaja na putu ka poljani, pokuljalog tada straha i gubljenja svesti, više nisam imao telesnih želja, čak ni kad sam je video obnaženu. Ležao sam i maštao o sinu, koga mi ipak nije rodila žena. Pomislio sam: »Bilo bi sjajno kad bi mog sina rodila Anastasija! Ona je tako zdrava, izdržljiva i lepa. Dete bi, znači, isto bilo zdravo. Ličilo bi na mene. Može i na nju, ali da ipak više liči na mene. Postaće snažna i umna ličnost. Znaće mnogo. Biće talentovan i sretan«.

(Izvod iz knjige Zvoneći kedri Rusije, Vladimir Megre)

www.letindor.blogspot.com

Monday, 25 September 2017

Nikolaj Kozirjev o vremenu i Kozirevjeva ogledala


Naučnik Nikolaj Aleksandrovič Kozirjev, astrofizičar i matematičar, petrogradski učenik koji gleda u nebo i u vrijeme drukčije malo od ostalih. Jedinstvo prošlog, sadašnjeg i budućnosti on gradi i ogledalima. Efekt se javlja i nekakva polja straha s tim u približavanju tom udubljenom, ali i spiralnom ogledalu (rus. зеркалo), i u cilindrima. Bljesak je nekog svjetla što se uz to javlja. Kompas se gubi. To nije samo fokus sunčevih zraka u jednoj tački zbog veće energije, kako je radio čuveni matematičar antike Arhimed, u 2. vijeku p.n.e. (na Sirakuzi), kad je mnoštvom udubljenih ogledala palio rimske brodove. Dakle, u tom fokusu energije događa se i neki astralni svijet, prolaze informacije. Tu čovjek postaje i vidovit, gleda slike prošlog, sadašneg i budućeg vremena. 

Čak i Rodžer Bejkon, iz 13. vijeka engleski filosof, monah i pronalazač Renesanse, kaže kako gleda u ogledalima za ono što mu treba. Dva ogledala je napravio i za Oksfordski univezitet, jednim je mogao u bilo koje doba dana zapaliti svijeću, a u drugom ogledalu je gledao šta rade ljudi na bilo kojoj starni svijeta. Međutim, oksordski studenti su tad više vremena gubili na paljenje svijeća nego li na čitanje knjiga pa su ogledala i uništena. Ogledala su, dakle, proizvela i posebno psiho-fizičko okruženje, i ljudima mijenja stanje svijesti. Ta Svijest je aktivna, na drugi način, a ne u skladu s objektivnom okolinom od koje je odvojena za to vrijeme. 

Ispitanicima stižu informacije koje se ne mogu primiti čulima. Tu se javlja duboki uvid i vrlo neobična otkrića. Nije neka psihička obmana i nije sugestija. Vladari i sveštenici drevnih naroda su imali tako (vjerovatno) izdužene lubanje (postoje fosili,slike i kipovi) ili su ih na neki način od rođenja planski deformisali u svrhu vidovitosti. Nešto od toga moglo se izvesti i s pomoću posebno oblikovanih kapa ili kruna od posebnog materijala. Dakle, kod vladara i sveštenika sve nije bilo ukras već se utiče i na ljudski mozak pomagalima da bi se došlo do natprirodnog viđenja. Viših stanja Svijesti. 

Rusi su još i prije Kozirjeva smislili čak telepatski šljem (naučnik Barčenka) za prenos misli i mentalnih slika na daljinu. Aluminij kao materijal velike moći refleksije pokazao se značajan u ovim eksperimentima. Veliki cilindri, spiralne desne i lijeve navojnice od aluminijuma se nazvaše tako Kozirjevjevim ogledalima. Slali su se simboli na ogromne udaljenosti kad ih zamisli neki od ispitanika unutar kapisle-ogledala. Osim u Sibirskoj akademiji, i na  Uralu su napravili (drugi tim) od nerđajućeg čelika kacigu sličnu papinskoj kapi. Međutim, boravak cijelog čovjeka u kapislama uzdizala ih je astralno k zvijezdama i mnogi su se osjećali fantastično. Otvaraju se i intuitivni kanali. Osjećaj je da se sve razumije i sve osjeća. Pojavljivali su se u polju ovih ogledala i neki nepoznati ili razni novi simboli na javi i subjektivno. Zanimljivo je da su mnogi vidjeli isto. Uglavnom su se osjećali ugodno pritom. Od znakova, koji su se slali ispitanicima, neki znakovi su i nepoznati odnekud se priključivali ovima, srodni njima, kao kad se aktivira neko cjelovito informaciono polje. 

A da li se putovalo kroz vrijeme? U mislima da, ne potpuno bićevno. Ogledala su nakon izvjesnog vremena premještena i u zonu tzv. ,,vječnog leda” na sjeveru Rusije, ne bi li iščitali tako iz dubine leda (vode) informacije o dalekoj prošlosti Zemlje. Primanje nekih simbola kod ispitanika bi pobudilo te zaboravljene informacije iz nasljeđa od predaka. Ljudi su takođe mislima putovali kroz stare gradove i viđali neke drevne junake. A stizali su i neki odgovori iz budućnosti putem slika koje se jasno ili kao realne vide u mislima. U polarnim predjelima je, dakle, protok informacija bivao znatno bolji. Barčenka su nakon jedne polarne ekspedicije i strijeljali, i sve to nakon velike Revolucije. Paradoksalni protok vremena je bio na 73. paraleli, gdje vrijeme lako mijenja svoj smjer i pravac, što je bilo zgoda za pristup informacijama, a naročito Sjever, i po Nostradamusu iz Srednjeg vijeka, koji je prije ovih naučnika, još tad, imao svoju kapislu oblika jajeta sa višeslojnim zidom, u koju bi sjedao da dobije informacije. Smatra se da je dobio tu kapislu od nekog prijatelja iz reda Templara. Eksperimenti se rade uglavnom tajno i zvanično takve vrste aktivnosti se i ne rade mimo eksperimenta jer može negativno ili zbunjujuće djelovati na pojedine ljude na Zemlji. Postoji i gigantsko planetarno ogledalo Zemlje - Jonosfera, elektromagnetni omotač. Neki ruski naučnici vele kako imaju čak kompanije koje se bave ovom vrstom rada i da to prelazi u zloupotrebu i na štetu ljudi, kao antenski sistemi koji nisu nikakva šala i niti samo eksperiment. Ostale su i mnoge zagonetke za sve ljude na Zemlji.
Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Sunday, 27 August 2017

Filosofija


Čovek može da živi dva života. Jedan je borba koja traje od materice do groba. Njegov raspon meri se čovekovom vlastitom kreacijom - vremenom. Može se prigodno nazvati nesmotren život. Drugi život traje od spoznaje do beskonačnosti. On počinje razumevanjem, traje zauvek i vodi se na nivou večnosti. Naziva se filozofski život. Filozofi niti su rođeni niti umiru, jer nakon što postignu spoznaju besmrtnosti, oni su besmrtni. Nakon što su jednom opštili sa Sopstvom, shvataju da unutar njega postoje besmrtni temelji koji nikada neće minuti. Na toj živoj, životnoj osnovi - Sopstvu - oni podižu civilizaciju koja će trajati i nakon što sunce, mesec i zvezde prestanu da postoje. Budale žive samo za danas, filozofi žive zauvek ... 

U spoznaji da su on i njegovo telo nešto različito da, iako oblik mora propasti, život neće - on postiže svesnu besmrtnost. To je besmrtnost o kojoj je Sokrat govorio kada je rekao: ,,Anit i Melet me zaista mogu pogubiti, ali me ne mogu ozlediti."

Čovek nije tako beznačajno stvorenje kako izgleda; njegovo fizičko telo nije pravo merilo njegovog pravog sopstva. Nevidljiva priroda čoveka je ogromna poput njegovog razumevanja i nemerljiva poput njegovih misli. Prsti njegovog uma posežu za zvezdama i hvataju ih; njegov duh meša se sa kucajućim životom samog Kosmosa. Onaj ko je postigao stanje razumevanja, time je povećao svoju mogućnost spoznaje da u sebe postepeno uključuje razne elemente univerzuma. Nepoznato je samo ono što tek treba da bude uključeno u svest tragaoca. Filozofija pomaže čoveku da razvije osećaj zahvalnosti, jer kako razotkriva veličanstvenost i dostatnost znanja, ona takođe razvija i one latentne moći i sposobnosti, koje čoveku omogućavaju da ovlada tajnama sedam sfera.

Dveri Misterija stoje uvek odškrinuta i onih koji to žele mogu proći u prostrano prebivalište duha. Svet filozofije ne leži ni desno ni levo, ni gore ni dole. Poput suptilne esencije, on prožima celokupan prostor i celokupnu supstancu; on je svuda; on prodire u najdublje i najudaljenije delove svih bića. U svakom muškarcu i ženi su te dve s fere povezane kapijom, koja vodi od ne-sopstva i njegovih interesa do Sopstva i njegove spoznaje. Kod mistika je ta kapija srce; kroz produhovljenje svojih emocija on kontaktira taj uzvišeniji nivo, koji, kada se jednom oseti i spozna, postaje suština vredna utrošenog vremena. Kod filozofa, razum je kapija između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta; prosvetljeni um premošćava jaz između telesnog i bestelesnog. Tako se rađa božanstvo unutar onoga koji vidi, a on se od ljudskih interesa uzdiže do interesa bogova.

U ovoj eri ,,praktičnih" stvari, ljudi ismejavaju čak i samo postojanje Boga. Oni se rugaju dobroti, dok zbunjenim umovima razmišljaju o fantazmagoriji materijalnosti. Zaboravili su stazu, koja vodi iznad zvezda. Velike mistične institucije antike, koje su pozvale čoveka da uđe u svoje božanske nasleđe, smrvljene su, a institucije ljudskih intriga sada stoje tamo gde su nekada drevne kuće učenja uzdigle misteriju ukrašenih stubova i uglačanog mermera. U belo odeveni mudraci, koj i su svetu dali svoje ideale kulture i lepote, skupili su oko sebe svoje halje i otišli iz ljudskog vidokruga.

I kod jednih i kod drugih, srce i um čoveka, kapije koje vode iz smrtnosti u besmrtnost, još uvek su odškrinute. Vrlina, ljubav i idealizam su još uvek regeneratori čovečanstva. Bog nastavlja da voli i upravlja sudbinom Svoje kreacije. Staza još uvek vijuga naviše, do postignuća. Čovekova duša nije lišena svojih krila; ona su samo skupljena pod njenom odorom od mesa. Filozofija je uvek ta magična sila koja, odvajajući posudu od gline, oslobađa dušu od robovanja navikama i izopačenosti. Još uvek, kao u stara vremena, oslobođena duša može razviti svoja krila i vinuti se do samog izvora sebe same.

Religija besciljno luta u lavirintu teološke spekulacije. Nauka impotentno udara u barijere nepoznatoga. Samo transcendentalna filozofija poznaje stazu. Samo prosvetljeni razum može poneti naviše, do svetlosti, onaj čovekov deo koji razume. Samo filozofija može naučiti čoveka da se dobro rodi, da dobro živi, da dobro umre i da se, u savršenoj meri, ponovo rodi. / Rekao je Palmer.

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 980-982.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Wednesday, 23 August 2017

Kršten čovek u ranom dobu


Pošto je Hrist bio bogočovek zatvoren u svakom stvorenju, prva dužnost inicijata bila je da oslobodi, ili ,,vaskrsne", to Večito Jedno u sebi. Onaj ko bi dosegao ponovno sedinjenje sa svojim Hristom, zbog toga je nazivan Hrišćanin, ili Kršten čovek.

Jedna od najdubljih doktrina paganskih filozofa tiče se Univerzalnog Boga-Spasitelja, koji kroz Svoju vlastitu prirodu podiže duše preporođenih ljudi na nebo. Taj koncept je nesumnjivo inspiracija za reči pripisane Isusu: ,,Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene." [iz Jevanđelja po Jovanu, 14:6 ]

U jevandeljskim pripovestima Hrist predstavlja savršenog čoveka, koji se, nakon što je prošao kroz različite faze ,,Svetske Misterije", simbolizovane pomoću trideset i tri godine, uzdigao u nebesku sferu, gde se sjedinio sa svojim Večnim Ocem. Priča o Isusu, onakva kako je sada sačuvana - poput masonske priče o Hiramu Abifu - deo je tajnog inicijacijskog ritualizma, koji pripada ranohrišćanskim i paganskim Misterijama. 

Uopšteno se pretpostavlja da su eseni bili čuvari tog znanja i Isusovi inicijatori i edukatori. Ako je tako, Isus je nesumnjivo bio iniciran u istom Melhisedekovom hramu u kojem je Pitagora učio šest vekova ranije. Eseni - naj istaknutija od ranih sirijskih sekti - bili su red pobožnih muškaraca i žena koji su živeli asketske živote, dane provodeći u jednostavnom radu, a večeri u molitvi. Josif, veliki jevrejski istoričar, govori o njima najlepšim rečima. On kaže: ,,Oni uče o besmrtnosti duše i smatraju da nagradama pravednosti treba ozbiljno težiti.” Na drugom jednom mestu dodaje: ,,Ipak je tok njihovog života bolji nego kod drugih ljudi, a svoje živote su potpuno posvetili poljoprivredi." 

Članstvo u esenskom redu bilo je moguće samo nakon godinu dana iskušenja. Ta Misterijska škola, kao i mnoge druge, imala je tri stepena, a kroz sve njih uspešno je prošla samo nekolicina kandidata. Eseni su bili podeljeni u dve različite zajednice, od kojih se jedna sastojala od članova koji su živeli u celibatu, a druga od članova koji su stupali u brak. Eseni nikada nisu postajati trgovci, ili se uključival i u trgovinski život gradova, već su se izdržavali od poljoprivrede i uzgoja ovaca za vunu, kao i zanatima poput grnčarstva i drvodeljstva. U Jevanđeljima i Apokrifima, Josif, Isusov otac, naziva se i stolar i lončar. U apokrifnom Jevanđelju po Tomi, kao i Jevanđelju po Pseudo-Mateju, opisuje se kako dete Isus pravi vrapce od gline koji, na pljesak njegovih dlanova, oživljavaju i odleću. Smatralo se da Eseni pripadaj u bolje obrazovanoj klasi Jevreja …

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 853-858.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Akromatički spisi i kriptografija teksta


(Neka znanja bila su tajna ili skrivena, prenošena s Učitelja na učenika direktno usmeno uz neophodna objašnjenja ili preko posrednika, u tom smislu su postojali akromatički i epoptički spisi u antici, poznato i u prigovoru Aleksandra Makedonskog u pismu Aristotelu. Šifriranje teksta nije bilo neuobičajeno u starim vremenima)

Akroamatična šifra je naj suptilnija od svih šifara, jer je parabolu ili alegoriju moguće tumačiti na nekoliko načina. Proučavaoci Biblije se vekovima suočavaju sa tom poteškoćom. Oni se zadovoljavaju moralnim tumačenjem parabole i zaboravljaju da je svaku parabolu i alegoriju moguće tumačiti na sedam načina, od koj ih je sedmi - najviši - potpun i sveobuhvatan, dok su ostalih šest (i manje) interpretacija fragmentarne i otkrivaju samo deo tajne. Mitovi o stvaranju sveta su akroamatični kriptogrami, a božanstva različitih panteona su samo kriptični likovi koji, ako se pravilno shvate, postaju sastavni delovi božanskog alfabeta. Nekolicina iniciranih je shvatila istinsku prirodu tog alfabeta, dok mnoštvo neiniciranih obožava njegova slova kao bogove.

Napravljeni su mnogi kriptogrami u kojima se brojevi, u različitim sekvencama, zamenjuju slovima, rečima, ili čak čitavim mislima. Čitanje numeričkih šifara je obično uslovljeno posedovanjem naročito uređene tabele korespondencija. Numerički kriptogrami u Starom zavetu su toliko komplikovani da je samo nekoliko učenjaka, koji su posedovali rabinsko znanje, ikada tragalo za razotkrivanjem njihove tajne. U svom delu … Atanasije Kirher opisuje nekoliko arapskih kabalističkih teorema, a veliki deo pitagorejske misterije bio je skriven u tajnom metodu zamene slova za brojeve, koji je bio u modi među grčkim misticima. 

Rani i srednjovekovni filozofi su smišljali čudne alfabete kako bi svoje doktrine i ciljeve sakrili od profanih. 

Puno informacija o nevidljivoj prirodi čoveka skriveno je iza naizgled hemijskih eksperimenata, ili naučnih spekulacija. Stoga bi svaki proučavalac simbolizma i filozofije trebalo da bude prilično dobro upoznat sa fundamentalnim principima kriptografije; to umeće će mu dobro poslužiti, ali će mu pored toga pružiti i fascinantan metod razvoja oštrine mentalnih sposobnosti. Sposobnost razlikovanja i posmatranje su neophodni tragaocu za znanjem, a nijedno učenje se ne može meriti sa kriptografijom, kada se radi o stimulisanju tih moći. 

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 816-826.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Monday, 21 August 2017

Frensis Bekon - Filosofska smrt


Prema dostupnom materijalu, vrhovni savet Bratstva R. C . bio je sastavljen od određenog broja pojedinaca koj i su umrli takozvanom ,,filosofskom smrću". Kada bi došlo vreme da inicijat zbog svog truda uđe u Red, on je prigodno ,,umirao", u pomalo tajanstvenim okolnostima. Zapravo, menjao je ime i mesto stanovanja, a sanduk pun kamenja, ili leš obezbeđen za tu svrhu, sahranjivao se umesto njega. Veruje se da se to dogodilo i u slučaj u ser Frensisa Bekona, koji se, poput svih sluga Misterija, odrekao svih ličnih zasluga i dopustio da drugi budu smatrani autorima dokumenata koje je on napisao ili inspirisao. 

Krivotvorenje Šekspirovih rukopisa, podmetanje lažnih portreta i posmrtnih maski lakovernoj javnosti, fabrikovanje lažne biografije, sakaćenje knjiga i dokumenata, uništavanje ili pravljenje nečitkim ploča i natpisa koji sadrže kriptografske poruke, sve je to povećavalo teškoće prisutne pri rešavanju bekonovsko-šekspirovsko-rozenkrojcerske zagonetke. 

[Bekon, po mnogima i kraljičin sin … lažno sahranjen i po nalazima ove knjige odlazi u ondašnju Njemačku da osnuje ili da se priključi već osnovanom Bratstvu R. C.] 

,,Bio sam podstaknut da mislim da ako je bilo kom čoveku, u ovim modernim vremenima, od Boga pristigao mlaz znanja, to se desilo njemu. Jer, mada je bio veliki čitač knjiga, on svoje znanje nije stekao iz knjiga, već iz nekih osnova i predstava unutar samog sebe." William Rawley (l588 - 1667) - sveštenik Engleske crkve (Church of England) i književni urednik, Bekonov lični sekretar i kapelan. 

Prvo izdanje Biblije kralja Džejmsa sadrži zagonetnu bekonovsku vinjetu. Da li je Bekon u Autorizovanoj Bibliji kriptografski sakrio ono što se nije usuđivao da doslovno objavi u tekstu - tajni rozenkrojcerski ključ za mistično i masonsko hrišćanstvo? Ser Frensis Bekon je nesumnjivo posedovao opseg opšteg i filozofskog znanja potreban za pisanje Sekspirovih drama i soneta, jer se obično priznaje da je bio kompozitor, pravnik i lingvista. [naravno, filosof].

Prilično je očigledno da Viljem Šekspir nije mogao, bez nečije pomoći, proizvesti besmrtne spise koj i nose njegovo ime. On nije pasedavao potrebnu književnu kulturu, jer grad Stratford, gde je odrastao, nema školu osposobljenu da prenese takve, više oblike učenja, kakvi su se ogledali u delima koja mu se pripisuju. Njegovi roditelji bili su nepismeni, a u mladosti je ispoljio potpunu nezainteresovanost za učenje. Postoji samo šest poznatih primera Šekspirovog rukopisa. Sve su to potpisi, a tri od njih nalaze se u njegovoj oporuci. Žvrljajući, nesiguran način na koji su napravljeni pokazuje da Šekspiru nije bilo blisko korišćenje pera i očigledno je da je on ili kopirao potpis, koji je za njega pripremljen, ili da mu je ruku, dok je pisao, vodio neko drugi. Nije otkriven nijedan potpisan rukopis ,,Sekspirovih" komada ili soneta, niti postoj i čak i predanje o njima, …

Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 727-808.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Friday, 18 August 2017

Menli Palmer - Alhemija & Alhemičari


Oni koji pretpostavljaju da su svi alhemičari bili mentalno poremećeni biće prinuđeni da u tu kategoriju ubroje gotovo sve filozofe i naučnike antičkog i srednjovekovnog sveta. Carevi, kneževi, sveštenici i obični građani bili su svedoci očiglednih čuda metamorfoze metala. Svako ima pravo da ostane neuveren pred postojećim svedočenjima, ali oni koji se podsmevaju izabrali su da ignorišu dokaze vredne razmatranja s poštovanjem. 

Među istaknutijim imenima su Tomas Norton (Thomas Norton), Isak Holandski (Isaac of Holland), Bazil Valentin (Basilius Valentinus) (koji je navodno otkrio antimon), Žan de Men (Jean de Meung), Rodžer Bekon (Roger Bacon), Albert Veliki (Albertus Magnus), Kversetanus Gerber (Quercetanus Cerber) (Arapin koji je kroz svoje spise doneo alhemijsko znanje u Evropu), Paracelzus, Nikola Flamcl (Nicholas Flammel), Johan Fridrih Helvecijus (Joannes Fridericus Helvetius), Ramon Ljulj (Ramon Llull, ili Raymond Lully), Aleksandar Seton (Alexander Sethon), Mihael Sendivogijus (Michael Sendivogius, ili Michal Sedziwoj), grof Bernard od Trevisa (Count Bernard of Treviso), ser Džordž Ripli (Sir George Ripley), Piko de Mirandola (Picus de Mirandola), Džon Di, Hajnrih Kunrat, Mihael Majer, Tomas Von, J. B . van Helmont (Johann Baptista van Helmont), Džon Hej don, Laskaris (Lascaris), Tomas Čarnok (Thomas Charnock), Sinesije (Synesius) (biskup Ptolemaide), Morio (Morieu), grof di Kaljiostro i grof od Sen Žermena. Postoje legende o tome da su kralj Solomon i Pitagora bili alhemičari i đa je ovaj drugi alhemijskim sredstvima proizvodio zlato korišćeno u njegovom hramu. 

Objavljujući da je zlato hermetičara bilo realnost, Albert Pajk se slaže sa alhemijskim filozofima. On kaže: ,,Hermetička nauka je, kao i sve prave nauke, matematički dokaziva. Njeni rezultati, čak i materijalni, rigorozni su poput onih u ispravnim jednačinama. Hermetičko zlato nije samo istinska dogma, svetlost bez Senke, Istina bez primese laži, već je i materijalno zlato, pravo, čisto, najdragocjenije koje se može naći u rudnicima na zemlji."

Kao što se u prirodi čoveka ogleda čitav univerzum u minijaturi, tako se u svakom zrncu peska, svakoj kapi vode, svakoj sićušnoj čestici kosmičke prašine, kriju svi delovi i elementi kosmosa, u obliku malenih semenih klica, tako neznatnih da ih čak ni najmoćnij i mikroskop ne može otkriti. Trilionima puta manje od jona ili elektrona, to seme - neprepoznatljivo i neshvatljivo - iščekuje vreme koje mu je dodeljena za rast i izražavanje. (Razmislite o Lajbnicovim monadama)

,,Dakle, u tom filozofskom poslu, Priroda i Umeće moraju jedno drugo prihvatiti s ljubavlju, tako da Umeće ne može zahtevati ono što priroda odbija, niti Priroda može odbiti ono što Umeće može usavršiti . Jer Priroda odobrava, bespogovorno se pokorava svakom umetniku, sve dok joj njegovo delan je pomaže, a ne odmaže." [dr A. Di, Hemijska zbirka ( Chemical Collections)]

Pomoću tog umeća seme koje se nalazi unutar duše kamena može se navesti da klija tako intenzivno da se za nekoliko trenutaka, iz semena koje je u njemu, odgaji dijamant. Kad seme dijamanta ne bi bilo u mermeru, granitu i pesku, dijamant se iz njih ne bi mogao uzgajati. Ali, pošto je seme unutar svih tih stvari, dijamant se može uzgajati iz bilo koje supstance u svemiru. U nekim supstancama, međutim, lakše je obaviti to čudo, jer je u njima to seme već dugo opiođeno, pa su stoga spremnije za oživljavanje procesa umeća. Isto tako, neke ljude je lakše naučiti mudrosti nego druge, jer jedni već imaju temelj na kojem može da se radi, dok su kod drugih sposobnosti mišljenja potpuno uspavane. Alhemiju, dakle, treba promatrati kao umeće povećanja i dovođenja u savršen procvat, na najbrži mogući način. Priroda ili može da postigne svoj željeni cilj, ili, zbog destruktivnosti jednog elementa nad drugim, to ne može da učini, ali, uz pomoć istinskog umeća, Priroda uvek postiže svoj cilj, jer to umeće nije podložno ni gubljenju vremena ni vandalizmu elementarnih reakcija. 

,,Postoje tri osnovne hemijske supstance, a filozofi su ih nazvali so, sumpor i živa, ali njih ni na koji način ne treba izjednačavati sa sirovom solju, sumporom i živom koji se vade iz zemlje, ili nabavljaju u apotekama. So, sumpor i živa svi imaju trojednu prirodu, jer svaka od tih supstanci, prema taj nom arkanumu mudrih, zapravo, u sebi sadrži i ostale dve supstance. Telo soli je, dakle, trostruko, naime, so, sumpor i živa, ali u telu soli jedno od to troje (so) prevladava. Živa se isto tako sastoj i od soli, sumpora i žive, a prevladava potonj i element. Sumpor je, na sličan način, zapravo so, sumpor i živa, sa dominantnim sumporom. Tih devet delova - 3 puta 3, plus Azot (tajanstvena univerzalna životna sila), daje lO, Pitagorinu svetu dekadu. Po pitanju prirode Azota postoji mnogo kontroverzi. Jedni su smatrali da je to nevidljiva, večna vatra, drugi da je u pitanju elektricitet, a treći da se radi o magnetizmu. Transcendentalisti ga nazivaju astralna svetlost. Univerzum je okružen sferom zvezda. Iza te sfere je sfera Šamajim, koji je Božanska vatrena voda, prvi izliv Reči Božje, plamena reka koja izvire iz prisustva Večnoga ...” 

Jao onom tragaocu koji kao doslovne prihvati razbacane alegorije alhemičara. Takav nikada ne može ući u unutrašnje svetilište istine. Elijas Ešmol, u svom delu Theatrum Chemicum Britannicum, ovako opisuje metode koje su alhemičari praktikovali kako bi prikrili svoju pravu doktrinu: ,,Njihova glavna zaokupljenost bila je da uviju svoje Tajne u Bajke i zaklone svoje Sklonosti u Velove i senke, čiji se Radijusi, kako se čini, protežu u svim pravcima, ali tako da se susreću u Zajedničkom Središtu i pokazuju jedino na Jedno." 

Činjenica da Sveto pismo otkriva skriveno znanje, ako se shvati alegorijski, jasno je pokazana parabolom koja opisuje kralja Solomona. njegove supruge, konkubine i device, koja se pojavljuje u Tajnim simbolima rozenkrojcera (Geheime Figuren der Rosenkreuzer), objavljenim u Altani 1785. godine. Dr Hartman, koji je preveo deo tog dela na engleski, izjavio je da Salomonove supruge predstavljaju umeća, konkubine nauke, a device još uvek neotkrivene tajne Prirode. Po nalogu Kralja device su prisiljene da uklone svoje velove, označavajući na taj način da su, pomoću mudrosti (Solomon), mistična umeća bila prisiljena da filozofima obznane svoje skrivene delove, dok su za neinicirani svet bile vidljive samo spoljašnje odore. (Takva je i misterija Izidinog vela) … alhemičar, da bi ostvario Magnum Opus, svoj rad mora obaviti istovremeno u četiri sveta (svijet: Boga, čovjeka, elemenata, hemikalija) … Glavna poenta, međutim, dokazana je: filozofi alhemičari koristili su simbole soli, sumpora i žive ne samo da predstave hemikalije već i duhovna i nevidljiva načela Boga, čoveka i univerzuma. Tri supstance (so, sumpor i živa) postoje u četiri sveta … 

U osobi koja želi da bude alhemičar mora postojati ,,magnesia”, što znači, magnetska moć da privuče i ,,koagulira” nevidljive astralne elemente …

Zabranjeno je govoriti o delu misterije koj i se bavi tajnim životnim principom unutar stvarne ljudske prirode, jer Majstori umeća su naredili da to svako otkrije za sebe, pa je protivno zakonu duže govoriti na tu temu.

Svi istinski filozofi prirodnih i hermetičkih nauka počinju svoj rad uz molitvu Vrhovnom Alhemičaru Univerzuma, moleći Njegovu pomoć u ostvarenju Magnum Opusa. Reprezentativna je sledeća molitva, koju je na provincijskom nemačkom, previše vekova napisao danas nepoznati adept: 

,,O, sveto i presveto Trojstvo, Ti nepodeljenu i trostruko Jedinstvo! Učini da potonem u bezdan Tvoje neograničene večne Vatre, jer samo u toj Vatri smrtna priroda čoveka može biti promenjena u skromnu prašinu, dok novo telo od ujedinjene soli leži u svetlosti. O, istopi me i pretvori u Tvoju svetu Vatru, tako da me, na dan Tvoje komande, vatrene vode Svetog Duha izvuku iz tamne prašine, dajući mi novo rođenje i oživljavajući me Svojim dahom. Neka sc, takođe, uzvisim kroz skromnu poniznost Tvoga Sina, neka se uz Njegovu pomoć uzdignem iz praha i pepela i promenim u čisto duhovno telo poput duginih boja, u, kao kristal prozirno, rajsko zlato, tako da se moja priroda može iskupiti i pročistiti, kao što to čine elementi predamnom, u ovim čašama i flašama. Raspi me u vode života, kao da sam u vinskom podrumu večnog Solomona. Ovde će vatra Tvoje ljubavi dobiti novi podstrek i razbuktati se, tako da nijedan potok neće moći da je ugasi. Možda ću, na kraju, uz pomoć božanske vatre, biti dostojan da budem pozvan u prosvetljenje pravednika. Neka tada budem zapečaćen svetlošću novog sveta, tako da i ja mogu postići besmrtnost i sjaj, u kojem više neće biti smenjivanja svetlosti i tame. Amin." 

Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 680-727.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Thursday, 17 August 2017

Menli Palmer - Rozenkrojceri i Knjiga M


Misterija povezana sa Rozenkrojcerskim Bratstvom rezultirala je beskrajnim kontroverzama. Mnogi nadareni umovi, a najznačajniji među njima bili su Eugen Filale, Mihael Majer, Džon Hejdon i Robert Flad, branili su stanovište da ,,Društvo Nepoznatih Filozofa" konkretno postoji ...

Postoje dokazi da su rani pisci bili upoznati sa takvom pretpostavkom - koja je, međutim, bila popularizovana tek nakon što ju je prihvatila teozofija. Ta teorija tvrdi da su rozenkrojceri zaista posedovali sve natprirodne moći koje su im pripisivane, da su zaista bili građani dva sveta, da su, mada su imali fizička tela kako bi se izrazili na materijalnom planu, bili u mogućnosti, pomoću uputstava koja su dobili od Bratstva, da funkcionišu i u tajanstvenom eteričnom telu koje nije bilo podložno ograničenjima vremena ili udaljenosti. Pomoću tog ,,astralnog oblika" mogli su da funkcionišu u nevidljivom carstvu Prirode, a u tom području, van dosega svetovnog, bio je smešten njihov hram ...

Verovalo se da su ti adepti mogli čoveka da nauče kako da po volji funkcioniše van svog fizičkog tela, pomažući mu da ukloni ,,ružu sa krsta". Učili su da je duhovna priroda povezana sa materijalnim oblikom na određenim mestima, simbolizovanim ,,ekserima" raspeća, ali, pomoću tri alhemijske inicijacije, koje su se odigravale u duhovnom svetu, u istinskom Hramu Ružinog Krsta, mogli su da ,,izvuku" te eksere i dozvole božanskoj prirodi čoveka da siđe sa svog krsta ...

Verovalo se da su ti adepti mogli čoveka da nauče kako da po volji funkcioniše van svog fizičkog tela, pomažući mu da ukloni ,,ružu sa krsta". Učili su da je duhovna priroda povezana sa materijalnim oblikom na određenim mestima, simbolizovanim ,,ekserima" raspeća, ali, pomoću tri alhemijske inicijacije, koj e su se odigravale u duhovnom svetu, u istinskom H ramu Ružinog Krsta, mogl i su da ,,izvuku" te eksere i dozvole božanskoj prirodi čoveka da siđe sa svog krsta. Prikril i su procese kojima je to ostvarivano u tri alhemij ska metaforička izraza: ,,Livenje Rastoplj enog Mora", ,,zrada Ružinog Dijamanta" i ,,Postizanje Kamena Mudraca". Dok se intelektualac koprca između protivrečnih teorija, mistik problem tretira na sasvim drugačiji način. On veruje da je pravo Rozenkrojcersko Bratstvo, koje se sastoji od škole nadljudi (sličnih legendarnim indijskim Mahatmama), institucija koja ne postoj i u vidljivom svetu već u njegovom duhovnom dvojniku, kojeg mu se čini prikladno da nazove ,,unutrašnji nivoi Prirode"; da do Braće mogu dosegnuti samo oni koji su sposobni da nadvladaj u ograničenja materijalnog sveta. Kako bi potkrepili svoje stanovište, ti mistici citiraju sledeću značajnu izjavu iz Conjessio Fraternitatis:

,,Hiljadu puta nedostojni mogu galamiti, hiljadu puta se mogu predstaviti, ali je Bog naredio našim ušima da ne čuju nikoga od njih i tako nas okružio Svojim oblacima da nad nama, slugama Njegovim, ne može biti počinjeno nasilje; zbog toga ljudske oči sada više ne mogu da nas vide, osim ako su primile snagu posuđenu od orla."

U misticizmu je orao simbol inicijacije (kičmeni Duh Vatre) i time se objašnjava nesposobnost nepreporođenog sveta da shvati Tajni Red Ružinog Krsta. Oni koji ispovedaju tu teoriju priznaju grofa od Sen Žermena za svog najvišeg adepta i tvrde da su on i Kristijan Rozenkrojc jedna ista osoba. Oni prihvataju vatru kao svoj univerzalni simbol, jer je to bio clement pomoću kojeg su mogli da kontrolišu metale. Sebe su proglasili za potomke Tubal-Kajina i Hirama Abifa, a kao svrhu svog postojanja naveli su očuvanje duhovne prirode čoveka u epohama materijalnosti. 

Maks Hajndel, hrišćanski mistik, opisao je Rozenkrojcerski Hram kao ,,eteričnu strukturu" smeštenu unutar i oko doma evropskih zemljoposednika. Verovao je da će ta nevidljiva građevina na kraju biti premeštena na američki kontinent. Gospodin Hajndel za rozenkrojcerske inicijate kaže da su toliko napredni u nauci o životu da ih je ,,smrt zaboravila". 

Naš jezik je sličan jeziku Adama i Enoha pre Pada i, mada razumemo i možemo da objasnimo svoje misterije na tom našem svetom jeziku, to ne možemo učiniti na latinskom, jeziku zagađenom vavilonskom zbrkom … Mada još uvek ima nekih moćnika koji nam se protive i ometaju nas - zbog čega moramo da ostanemo skriveni - mi podstičemo one koj i bi da postanu deo našeg Bratstva da neprestano proučavaju Sveto pismo, jer oni koji to čine ne mogu biti daleko od nas. Mi ne smatramo da Biblija treba da bude stalno na čovekovim usnama, već da on treba da traga za njenim istinama i večnim značenjem, koje su teolozi, naučnici, ili matematičari retko otkrivali zbog zaslepljenosti mišljenjima svojih sekti. Svedoci smo da nikada od početka sveta čoveku nije bila data bolja knjiga od Svete Biblije. Blagosloven je onaj koji je poseduje, još više blagosloven onaj ko je čita, najblagoslovcniji onaj ko je razume, a najbogolikiji onaj ko joj se povinuje … Istina je jednostavna i neskrivena, dok je laž kompleksna, duboko skrivena, ponosna, a njeno fiktivno svetovno znanje, koje naizgled blista božanskim sjajem, često se pogrešno uzima kao božanska mudrost. 

Vi koj i ste mudri okrenućete se od tih lažnih učenja i doći kod nas, koji ne tražimo vaš novac, već vam besplatno nudimo svoje veće blago. Ne želimo vaša dobra, već da postanete deo naših dobara. Mi se ne podsmevamo kroz parabole, već vas pozivamo da razumete sve parabole i sve tajne. Mi ne zahtevamo da nas primite, već vas pozivamo da dodete u naše kraljevske kuće i palate, ne zbog nas, već zato što su nam tako naložili Duh Božji, želja našeg vrlog Oca C.R.C. i potreba sadašnjeg trenutka, koji je veoma velik. 

… mada postoji tek koji će izlečiti sve bolesti i svim ljudima dati mudrost, ipak je protiv volje Božje da ljudi postignu razumevanje na bilo koji drugi način osim kroz vrlinu, rad i poštenje. Nije nam dozvoljeno da se prikažemo ma kom čoveku ako to nije po volji Božjoj. Oni koji vjeruju da mogu učestvovati u našem duhovnom bogatstvu protiv volje Božje, ili bez Njegove kazne, uvideće da će pre izgubiti život tragajući za nama, nego što će steći sreću našavši nas. 

I staknut među rozenkrojcerkim apologetama bio je Džon Hejdon, koji sebi pripisuje titulu ,,Sluga Božji i Sekretar Prirode". U svom temeljnom delu Nepokriven Ružin Krst ( The Rosie Cross Uncovered), on daje zagonetan, ali vredan opis Bratstva R.C. sledećim rečima: ,,Sada postoji vrsta ljudi, kako o sebi sami govore, nazvana Rosie Crucians, božansko bratstvo koje nastanjuje predgrađa neba, a to su oficiri Generalisimusa sveta, koj i su kao oči i uši velikog Kralja, koj i sve vide i čuju. Kažu da su ti Rosie Crucians serafimski osvetljeni, kao što je bio Mojsije; prema tom redosledu elemenata, zemlja se prečišćava u vodu, voda u vazduh, vazduh u vatru ...” 

On dalje izjavljuje da su ta misteriozna Braća imala polimorfne moći, da se pojavljuj u u bilo kom obliku po svojoj volji. 

... a jedan od tih je otišao od mene kod mog prijatelja u Devonšajr i došao je i doneo mi odgovor u London istoga dana, za šta je inače potrebno četiri dana putovanja; naučili su me odličnim astrološkim predviđanjima i predviđanjima zemljotresa; oni zaustavljaju Kugu u Gradovima; oni ućutkuju nasilne Vetrove i Oluje; oni smiruju bes Mora i Reka; oni hodaju po Vazduhu; oni ruše zlonameme aspekte Veštica; oni leče sve Bolesti."

Džon Hejdon je mnogo putovao i posetio je Arabiju, Egipat, Persiju, kao i razne delove Evrope, kao što je navedeno u biografskom uvodu u njegovo delo Mudračeva kruna, posuta anđelima, planetarna, metalima, itd, ili Slava Ružinog Krsta - rad za koji je sam rekao da je prevod na engleski tajanstvene knjige M, koju je iz Arabije doneo Kristijan Rozenkrojc. Tomas Von ( Eugen Filalet), još jedan prvak Reda, potvrđuje izjavu Džona Hejdona o sposobnosti rozenkrojcerskih inicijata da po volji postanu nevidljivi: ,,Bratstvo R.C. može da se kreće u toj beloj magli. Ko god bi da komunicira sa nama mora biti sposoban da vidi u tom svetlu, ili nas neće videti ako m i to ne želimo.”

,,I na kraju su svakog Brata koji je umro, istim putem mogli ponovo vratiti u život i tako nastaviti vekovima …”

Materica o kojoj se tu govori je, kako izgleda, bila stakleni kovčeg, ili kontejner, u kojem su Braća sahranjivana. Nazivan je, takode, i filozofsko jaje. Nakon određenog vremena, filozof bi, razbivši ljusku svog jajeta, izašao i funkcionisao tokom propisanog razdoblja, a nakon toga se opet povlačio u svoj oklop od stakla. Neznanje je najgori oblik bolesti, pa je ono što leči neznanje, stoga, najsnažnij i od svih lekova. Savršeni rozenkrojcerski lek bio je namenjen za lečenje naroda, rasa i pojedinaca. 

Nepoznati autor na tom mestu izjavljuje: ,,Pod filozofijom bi trebalo podrazumevati znanje o delovanjima Prirode, pomoću kojeg čovek uči da se uspinje na više planinc, iznad ograničenja čula. Pod kabalizmom bi trebalo podrazumevati jezik anđeoskih i nebeskih bića, a onaj koj i njome ovlada u stanju je da razgovara s Božjim glasnicima. Na najvišoj planini je Škola Magije (Božanska Magija, koja je jezik Boga), u kojoj čoveka o istinskoj prirodi svih stvari podučava sam Bog." 

Mihael Majer piše: ,,Ono što sadržavaju Fama i Confessio je istina. Veoma je detinjast prigovor da je bratstvo obećalo tako mnogo, a izvelo tako malo. Kao i svuda drugde, oni su pozvali mnoge sa sobom, ali je samo malo odabrano. Majstori reda pružaju ružu kao udaljenu nagradu, ali onima koji ulaze nameću krst." 

U vezi s njima, Rozenkrojcerima, kao i u vezi s Šekspirom autor ove knjige često navodi i Ser Frensisa Bejkona čija ni sahrana nije potpuno istorijski rasvjetljena.

Grof Mihael Majer, lekar Rudolfa II, bio je i zvanredna figura u rozenkrojcerskoj kontroverzi. Postoje neke indicije da je bio inicirani član Rozenkrojcerskog Bratstva, kojega je Red ovlastio da njegove tajne proširi među izabranim filozofima Evrope ... Mihael Majer tako vešto prikriva svoje znanje da je u njegovim spisima izuzetno teško uočiti tajne koje je posedovao. Obilato je koristio ambleme i veći deo njegovog filozofskog nauka sakriven je u gravurama koje ilustruju njegove knjige. 

(takođe Izida iz Sajsa) vulgamim i profanim, nevernim i nezainteresovanim, ona ne otkriva svoje lice, jer oni ne mogu shvatiti tajne procese nevidljivih svetova.

,,Ja sam Izida, gospodarica čitave zemlje: Uputio me je Hermes i s Hermesom sam izmislila pisma naroda, kako ne bi svi pisali istim slovima. Dala sam čovečanstvu njegove zakone i odredila ono što niko ne može promeniti. Ja sam najstarija ćerka Kronosa. Supruga sam i sestra kralja Ozirisa. Ja sam ona koja se uzdiže u psećoj zvezdi. Ona sam koju nazivaju boginja žena. (...) Ja sam ona koja odvaja nebo od zemlje. Ja sam zvezdama postavila njihove putanje. Ja sam izumela pomorstvo. (...) Spojila sam Ijude i žene. (...) Ja sam odredila da deca vole starije. Zajedno sa bratom Ozirisom, učininila sam kraj kanibalizmu. Ja sam uputila čovečanstvu u misterije. Poučavala sam da se poštuju božanske statue. Uspostavila sam delokruge hramova. Svrgla sam tirane s vlasti. Uzrok sam ljubavi muškaraca prema ženama. Učinila sam da pravda bude jača od srebra i zlata. Ja sam razlog što se istina smatra lepom."

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 603-679.)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Wednesday, 16 August 2017

Menli Palmer - Prenosivi Hram


,,Nameštaj Tabernakla načinjen je tako da bude prikladno prenasiv. Svaki oltar i pribor bilo koje veličine bio je opremljen polugama koje su mogle da mu se stave kroz alke; tako su četiri ili više nosača mogli da ga podignu i nose. Poluge nisu nikada uklonjene iz Zavetnog Kovčega, sve dok konačno nije smešten u Svetinju nad Svetinjama u Večnoj Kući, Hramu kralja Solomona ...

Bik, kao simbol zemaljskosti, predstavljao je njegovo sopstveno prosto ustrojstvo koje mora biti spaljeno vatrom Božanstvenosti. (Žrtvovanja životinja i, u nekim slučajevima, ljudskih bića, na oltarima pagana bila su rezultat njihovog neznanja o temeljnim načelima na koj ima se žrtva zasniva. Oni nisu shvatali da njihove ponude, kako bi bile prihvatljive, moraju biti iz njihove sopstvene prirode) …

Dalje prema zapadu, u liniji sa Bronzanim Oltarom, nalazila se već opisana Umivaonica Pročišćavanja. Ona je svešteniku označavala da on ne samo da treba da očisti svoje telo već i svoju dušu od svih mrlja nečistoće, jer niko ko nije čist i u telu i u umu ne može ući u prisutnost Božanstva i ostati živ. Iza Umivaonice Pročišćavanja bio je ulaz u Tabernakl, okrenut prema istoku, tako da prvi zraci izlazećeg sunca mogu ući i osvetliti odaju. Između optočenih stubova mogla se videti Svetinja, tajanstvena odaja sa zidovima od okačenih prekrasnih zavesa sa izveženim licima Heruvima. Uz zid na južnoj strani Svetinje stajao je veliki Svećnjak, ili stalak za lampe, od livanog zlata … iz njegovog središnjeg stuba izlazilo je šest grana što su se završavale čašicama u kojima su stajale uljanice. Tu se nalazilo sedam svetiljki, po tri na granama sa svake strane i jedna na središnjem stubu. Svećnjak je bio ukrašen sa sedamdesetdva badema, izbočine i cveta … Naspram Svećnjaka, uz severni zid, bio je sto na kojem je bilo dvanaest vekni hlebova za predstavljanje, u dve gomile od po šest vekni ... 

(zatim) Oltar … simbol ljudskog grkljana, od kojeg se čovekove reči iz usta penju kao prihvatljiv prinos Gospodu, jer grkljan u ustrojstvu čoveka zauzima mesto između Svetinje, koja je truplo njegovog tela, i Svetinje nad Svetinjama, koja je glava i ono što je u njoj sadržano. U Svetinju nad Svetinjama nije mogao proći niko osim Velikog Sveštenika, a i on samo u odredeno, propisano vreme. Prostorija nije sadržavala bilo kakav nameštaj osim Zavetnog Kovčega, koj i je stajao uz zapadni zid, naspram ulaza ...

Srebro, upotrebljeno za kapitele stubova, odnosi se na mesec, koji je bio podjednako svet i Jevrejima i Egipćanima. Sveštenici su održavali tajne ritualne obrede u vreme mladog i punog meseca, što su razdoblja posvećena Jahveu. Srebro je, kako su učili drevni, bilo zlato sa svojim sunčanim zrakom okrenutim prema unutra, umesto prema spolja. Dok je zlato simbolizovalo duhovnu dušu, srebro je predstavljalo pročišćenu i obnovljenu ljudsku prirodu čoveka. Bronza upotrebljena u spoljašnjem oltaru bila je složena supstanca sastavljena od legura plemenitih i baznih metala. Dakle, ona predstavlja ustrojstvo prosečnog pojedinca, koji je kombinacija viših i nižih elemenata ...

… postoji religijski šifrovani jezik skriven u bojama, oblicima i upotrebi svetih odora, ne samo među hrišćanskim i jevrejskim sveštenicima, već i u paganskim religijama ... Odeća Velikog Sveštenika bila je ista kao i odeća nižerangiranih sveštenika, osim što su dodati neki delovi odore i ukrasi. Preko naročito tkane bele lanene košulje Visoki Sveštenik je nosio nebesko plavi plašt bez šavova i rukava, koj i je dosezao skoro do njegovih stopala ... 

Odora Vel ikog Sveštenik Izraela često se naziva ,,Odežda časti i dike", jer je nalikovala obnovljenoj i produhovljenoj prirodi čoveka, simbolizovanoj odorom koju svi moraju tkati nitima karaktera i vrline pre no što mogu postati Veliki Sveštenici …

Demijurga Grka i gnostika, koga su Grci nazvali Zevs, Besmrtni Smrtnik, a Hebreji IHVH ...”

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 550-603)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Saturday, 5 August 2017

Menli Palmer - O učinku lepote


,,U Eseju o lepoti, Plotin opisuje pročišćavajući učinak koji lepota ima na čovekovu svest … Lepota je bitna za prirodno razvijanje ljudske duše. Misterije su smatrale da je čovek, barem delimično, produkt svoje okoline. Stoga su kao imperativ smatrale da svaki čovek bude okružen predmetima koji evociraju najviša i najplemenitija osećanja. Dokazale su da je moguće proizvesti lepotu u životu ako se život okruži lepotom. Otkrile su da su simetrična tela izgradile duše koje su neprestano bile u prisustvu simetričnih tela; da su plemenite misli proizveli umovi okruženi primerima mentalne plemenitosti. Nasuprot tome, ako je čovek bio primoran da gleda prostačke ili asimetrične strukture, to je u njemu pobuđivalo niska osećanja koja bi ga navodila da čini prostačka dela. Ako bi usred grada bila podignuta nesrazmerna zgrada, u toj bi se zajednici rađala nesrazrnerna deca, a ako bi muškarci i žene gledali asimetrične strukture, živeli bi neskladne živote. Misaoni ljudi starine shvatili su da su njihovi veliki filozofi bili pri rodni proizvod estetskih ideala arhitekture, muzike i umetnosti koji su bili uspostavljeni kao standardi kulturnog sistema toga vremena. Zamena nesklada fantastičnog skladom lepote predstavlj a j ednu od velikih tragedija svake civilizacije. Ne samo da su Spasitelji-Bogovi antičkog sveta bili lepi, već je svaki od njih vršio misiju lepote, želeći da, razvijanjem ljubavi prema lepom u čoveku, utiče na njegovo ponovno rođenje. Renesansa basnoslovnog zlatnog doba može se omogućiti samo uzdizanj em lepote do nj enog zasluženog dostoj anstva kao sveprožimaj ućeg, idealizujućeg kvaliteta u religioznom, etičkom, sociološkom, naučnom i političkom odeljku života. Dionizijski Arhitekti su bili posvećeni uzdizanj u njihovog Majstora Duha Kosmičke Lepote - iz grobnice materijalnog neznanja i sebičnosti, podizanjem zgrada koje su bile tako savršeni primeri simetrije i veličanstvenosti da su zaista bile magična formula kojom je prizivan duh mučenog Ulepšivača sahranjenog u materijalnom svetu …

… prema filozofskim načelima, i ponovno uspostavljanje ili vaskrsenje drevnih Misterija rezultirati ponovnim otkrivanjem onog tajnog učenja bez kojeg civilizacija mora ostati u stanju duhovne zbunjenosti i nesigurnosti. Kada vlada rulja, čovekom upravlja neznanje, kada vlada crkva, njime upravlja praznoverje, a kada vlađa država, njime upravlja strah. Pre no što lj udi mogu živeti zajedno u skladu i razumevanju, neznanje mora biti pretvoreno u mudrost, praznoverje u prosvetljenu veru, a strah u ljubav ...

… površno će biti uklonjeno, a sačuvano samo ono suštinsko. Svetom će vladati njegovi najprosvetljeniji umovi, a svaki će zauzimati poziciju za koju je najprikladniji. Veliki Univerzitet biće podeljen na razrede, a prijem u njih vršiće se prethodnim testiranj em ili inicijacijama. Tu će čovečanstvo biti upućeno u najsvetiju, najtajniju i najtrajniju od svih Misterija - Simbolizam. Tu će inicijat biti poučavan o tome da svaki vidljivi objekat, svaka apstraktna misao, svaka emocionalna reakcija nije ništa drugo do simbol večnog principa. Tu će čovečanstvo naučiti da Hiram (Istina) leži sahranjen(a) u svakom atomu Kosmosa, da je svaki oblik simbol, a svaki simbol grob večne istine. Kroz obrazovanje duhovno, mentalno, moralno i fizičko - čovek će naučiti da oslobodi žive i stine iz njihovih beživotnih obloga. Savršena vlada na zemlji mora na kraju biti nači njena po uzoru na onu božansku vladu koja je uredila univerzum. Toga dana kad se ponovno uspostavi savršeni red, kada trijumfuju univerzalni mir i dobro, ljudi više neće tragati za srećom, jer će je pronaći kako izvire unutar njih. Mrtve nade, mrtve težnje, mrtve vrline ustaće iz svojih grobova, a Duh Lepote i Dobrote, koji su stalno iznova ubij ali neupućeni ljudi, opet će biti … Tada će mudraci sedeti na sedištima moćnih, a bogovi će hodati sa ljudima.“

(Izvod iz knjige Menlija Palmera ,,Tajna učenja svih epoha” str. 331-332)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Sunday, 16 July 2017

Druidi


od bogova s Neba se izvlači Vatra po dozvoli. 

Druidi su vjerovali u tri svijeta i transmigraciju iz jednog u drugi: u svijetu iznad ovog, gde dominira sreća, u svijet ispod - svijet jada, i u ovo, sadašnje stanje. Smisao te transmigracijc bio je da kazni i nagradi, a takođe i da pročisti dušu. U sadašnjem svijetu, govorili su oni, Dobro i Zlo su tako precizno izbalansirani da čovjek ima potpunu slobodu i u mogućnosti je da izabere ili odbaci svako od njih. Velške Trijade nam kažu da postoje tri cilja metempsihoze: da se u duši sakupe sva svojstva svih bića, da se stekne znanje o svim stvarima i da se dostigne moć za pokoravanje zla. Postoje takođe, kaže se u njima, tri vrste znanja: znanje o prirodi svake stvari, o njenom uzroku i njenom uticaju. Postoje tri stvari koje se kontinui rano smanjuju: tama, neistina i smrt. Postoje tri stvari koje se neprestano uvećavaju: svijetlost, život i istina.

Kao i skoro sve škole Misterija, učenja druida bila su podijeljena na dva različita dijela. Jednostavnijem, moralnom kodeksu, podučavani su svi ljudi, dok je dublja, ezoterijska doktrina, prenošcna samo iniciranim sveštenicima. Da bi bio prihvaćen u red, od kandidata je zahtijevano da bude iz dobre porodice i visokog moralnog karaktera. Nijedna važna tajna nije mu povjeravana dok nije iskušan na mnoge načine, a snaga njegovog karaktera ozbiljno provjerena. Druidi su podučavali narode Britanije i Galije o besmrtnosti duše. Vjerovali su u transmigraciju i, kako se čini, u reinkarnaciju. Pozajmljivali su u jednom životu, obećavajući da će vratiti dug u sljedećem ... Druidi su smatrali da će svi ljudi biti spašeni, ali da neki moraju da se vraćaju na Zemlju više puta kako bi naučili lekcije o ljudskom životu i prevazišli zlo inherentno njihovoj prirodi.

Neki tvrde da su taj na učenja Druida bila obojena pitagorejskomfilosofijom. Druidi su imali Bogorodicu, ili Devicu Majku, sa djetetom u rukama, koja je bila sveta u njihovim Misterijama. Kod Druida, u zoru 25. decembra, proslavljano je rođenje Boga Sunca. Imali su veliki broj praznika. Vjerovalo se da druidi obožavaju Merkura u obliku kamene kocke. Takođe su veoma poštovali i duhove prirode (vile, gnome i undine), mala šumska i riječna stvorenja kojima su prinosili brojne ponude. 

Njihovi hramovi, u kojima je čuvana sveta vatra, generalno su smještani na uzvišenja i u guste hrastove šume i bili su različitih oblika: kružni, jer je krug bio amblem univerzuma, ovalni, kao aluzija na mundano jaje iz kojeg se, prema tradicijama mnogih naroda, izleže univerzum, ili, prema drugima, naši praroditelji, zmijolik, jer je zmija bila simbol Hua, druidskog Ozirisa, u obliku raspeća, jer je krst simbol regeneracije, ili krilat, kako bi predstavio pokret Božanskog Duha, po Čarlsu Viljemu Heketornu).

Druidski hramovi ili mjesta religijskog obožavanja odudarali su od pravila koja su važila kod drugih naroda. Većina njihovih ceremonija obavljana je noću, bilo u gustim hrastovim šumama, bilo oko oltara na otvorenom, izgrađenih od neotesanog kamenja. Kako su tc masivne stene pomijerane nije objašnjeno na zadovoljavajući način. Najčuveniji od njihovih oltara, veliki kameni prsten sačinjen od stijena, je Stounhendž, u jugoistočnoj Engleskoj. Ta građevina, čudo antike, postavljena po astronomskom obrascu, još uvijek stoji. Postojala su tri stepena druidskih Misterija, ali su malobrojni oni koji su ih sve prošli. Kandidat je sahranjivan u sanduku, što je simbolizovalo smrt Boga Sunca. Najviši test, međutim, bio je izlazak na more u otvorenom čamcu. Mnogi su izgubili živote prolazeći kroz ovo iskušenje. Za nekolicinu koji su prošl i treći stepen govorilo se da su ,,ponovo rođeni" i bili su podučavani o skrivenim istinama koje su druidski sveštenici čuvali od davnina. Među tim inicijatima birani su mnogi iz britanskog religijskog i političkog svijeta.

(odlomci iz knjige Menlija Palmera Hola: ,,Tajna učenja svih epoha”)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Friday, 14 July 2017

Manly Palmer Hall - Tajna učenja svih epoha


Kanađanin. Mitologija i simboli. Ezoterična filosofska misao. Tajna znanja koja nisu smjela doći u ruke nespremnih i nemoralnih.

,,Čitava zamisao ove knjige dijametralno je suprotna savremenom metodu mišljenja, jer se bavi temama koje su sofisti XIX vijeka otvoreno ismijavali. Jedina svrha joj je da svijest čitaoca upozna sa hipotezom o živoj cjelovitosti koja postoji iza materijalističke teologije, filozofije ili nauke."

,,Platon je filosofiju smatrao najvećim dobrom koje je ikada Božanstvo usadilo u čovjeka. U XX vijeku, medutim, filosofija je postala nezgrapna i komplikovana struktura proizvoljnih i nepomirljivih pojmova - a svaki je ipak potkrijepljen gotovo neospornom logikom. Uzvišene teoreme stare Akademije, koje je Jamblih poredio sa nektarom i ambrozijom bogova, toliko su krivotvorene ubijeđenjem - srozavajućom bolešću uma, kako ga je nazivao Heraklit - da bi se jednom neoplatonisti nebeska medovina sad činila prilično neprepoznatljivom. Ubjedljiv dokaz rastuće površnosti savremene naučne i filosofske misli je uporno okretanje ka materijalizmu.”

Pronalazi Palmer da se po Aristipu filosofi bitno razlikuju od ostalih ljudi po tom što oni jedini ne bi promijenili svoj način života i kad bi se ukinuli svi ljudski zakoni. 

Za Platona veli da nadaleko je putovao i Egipćani su ga inicirali u dubine hermetičke folosofije te, mnogo je izvukao i iz doktrine pitagorejaca. Platonistička disciplina temelji se na teoriji da je učenje zapravo reminiscencija, ili dovođenje u objektivnost znanja koje je duša stekla u ranijem obliku svog postojanja.

Letindor (www.letindor.blogspot.com)

Tuesday, 11 July 2017

Rudolf Štajner - Tajna nauka 2


IMAGINATIVNO - znači nešto što je na drukčiji način ,,stvarno" nego li činjenice i bića fizičko-čulnog opažanja. Sadržaj predstava koje ispunjavaju imaginativni doživljaj nije uopšte bitan; bitne su, međutim, duševne sposobnosti koje se izgrađuju zahvaljujući tom doživljaju ... Bitno je da je koncentracijom na odgovarajuću predstavu ili sliku duša prisiljena da iz vlastitih dubina izvuče mnogo veće snage nego što su one koje primjenjuje u običnom životu ili u običnom spoznavanju. Time se povećava njezina unutrašnja pokretljivost.

Duhovni će učenik neprekidno raditi na sebi kako bi postojao sve zreliji; a tada može imati i povjerenja prema samome sebi i vjerovati da će mu snage sve više rasti. 

Za duhovnog je učenika kobna svaka vrsta praznovjerja. Mogućnost ispravnog pristupa područjima duhovnog života stiče se pomnim čuvanjem od praznovjerja, fantastike i sanjarenja ... Ispravan osjećaj za duhovnog učenika je da posvuda priznaje postojanje skrivenih snaga i bića, ali da isto tako pretpostavlja da se neistraženo može istražiti ako za to postoje snage. 

A kada se unutarnjim strpljivim radom na sebi određena sposobnost razvije, čovjek će dobiti odgovor na izvjesna pitanja. Duhovni će učenici uvijek njegovati takav ugođaj u duši. Time će biti dovedeni do toga da na sebi rade, da postanu sve zreliji i zreliji, da sebi ne dopuste ništa čime bi iskamčili odgovore. Oni će čekati dok im takvi odgovori ne pristignu. Ko se, međutim, i u tome navikne na jednostranost, također neće moći na pravi način napredovati. U određenom trenutku duhovni učenik može steći osjećaj da samim svojim snagama umije odgovoriti čak i na najviša pitanja. I ovdje, dakle, ravnomjernost i uravnoteženost duše imaju veoma važnu ulogu.

Imaginativna se spoznaja postiže stvaranjem lotosovih cvjetova u astralnom tijelu. Vježbama koje se preduzimaju za inspiraciju i intuiciju nastaju u čovjekovom eterskom ili životnom tijelu posebna kretanja, razni oblici i strujanja koja prije nisu postojala. U područje svojih sposobnosti čovjek sada ubraja i ,,čitanje tajnog pisma" i još ono što sve to nadilazi. Za nadčulnu se spoznaju promjene eterskog tijela čovjeka koji je postigao inspiraciju i intuiciju očituju na sljedeći način. U području oko fizičkog srca osvještava se eterskom tijelu novo središte koje se oblikuje u novi eterski organ. Od njega se na najrazličitije načine šire kretanja i struje prema različitim dijelovima čovjekova tijela. Najvažnija strujanja šire se prema lotosovim cvjetovima, prožimaju njih i pojedine njihove latice i izlaze, pa se vani kao zrake šire vanjskim prostorom. Što je čovjek razvijeniji, to je veći oko njega krug u kojemu se ta strujanja zamjećuju. No, središte u blizini srca, unatoč ispravnom školovanju, ne nastaje odmah u početku. Ono se tek priprema. Najprije nastaje privremeno središte u glavi; ono se zatim spušta u predio grkljana te se na kraju premješta u blizinu fizičkog srca. Kada bi razvoj bio nepravilan, tada bi se navedeni organ odmah mogao razviti u blizini srca, čime bi nastala opasnost da čovjek umjesto postizanja mirnog, razboritog nadlulnog gledanja postane sanjarom i fantastom. U svom daljnjem razvoju duhovni učenik postiže da ovako nastala strujanja i raščlanjenost svog eterskog tijela učini nezavisnima od fizičkog tijela i da ih samostalno upotrebljava. Pritom mu kao sredstvo služe lotosovi cvjetovi kojima pokreće etersko tijelo.

Ono što se čulno-fizičkim spoznavanjem tek poslije zadobija pojmom, kod inspiracije je neposredno dato opažajem. Zato bi se čovjek s tim duševno-duhovnim okruženjem stopio u jedno, ne bi se od njega uopšte mogao razlikovati da u eterskom tijelu nije nastalo mrežasto tkivo.

Iskustva intuicije vrlo su nježna, intimna i fina, dok je ljudsko fizičko tijelo na današnjem stepenu svog razvoja u poređenju s njima veoma grubo. Zato ono djeluje na uspjeh vježbi za intuiciju kao velika smetnja.

Dvojnik u čovjekovom životu u fizičko-čulnom svijetu djeluje tako da zbog osjećaja stida čini sebe nevidljivim kada se čovjek približi duševno-duhovnom svijetu. Time, međutim, prikriva i čitav taj svijet. On pred tim svijetom stoji poput ,,čuvara" kako bi spriječio ulazak onima koji za taj ulazak još nisu podobni. Stoga ga se može nazvati ,,čuvarom praga duševno-duhovnog svijeta". Osim kod navedenog ulaska u nadosjetilni svijet, čovjek susreće ,,čuvara praga" i pri prolaženju kroz fizičku smrt. On se malo-pomalo razotkriva u duševno-duhovnom razvoju života između smrti i novog rođenja. Ovdje taj susret čovjeka ne vodi u potištenost jer sada poznaje i druge svjetove osim onog za koji zna u životu između rođenja i smrti. Kada bi čovjek stupio u duhovno-duševni svijet bez susreta s ,,čuvarom praga", potpao bi nizu varki. Nikada ne bi mogao razlikovati između onog što sâm unosi u taj svijet i onog što tomu svijetu stvarno pripada. No, pravilno školovanje smije duhovnog učenika uvesti samo u područje istine, a ne iluzije. Ispravno je školovanje samo po sebi takvo da do tog susreta jednom mora doći jer je on za posmatranje nadčulnih svjetova jedna od mjera sigurnosti protiv mogućih varki i fantastike.

Susret s ,,malim čuvarom praga" duhovnom učeniku daje mogućnost da se preispita je li zaštićen od obmana koje mogu nastati unošenjem svog bića u nadčulni svijet, tako se doživljajima koji na kraju vode ,,velikom čuvaru praga" može preispitati je li dorastao onim obmanama. 

(odlomci iz knjige R. Štajnera: ,,Osnove Tajne nauke”)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)